Тог јутра, 7. јануара 1944. године, реке драгачевских сељака, занатлија и трговаца слиле су се у порте драгачевских цркава, као и у три манастира на планини Овчар. И све је изгледало као да је слобода која ће ускоро наступити и у целој држави, као што је тог тренутка било у Драгачеву ПИШЕ: Милутин ВЕЛИСАВЉЕВИЋ Немачка окупација Кра­ље­ви­не

Нова зграда Баштине завршена је августа 2023. На спрату зграде налази се Равногорска библиотека и зборно место Четници из Калгарија су били веома активни у српској заједници Калгарија у промоцији српске историје и културе кроз гостујуће говорнике из Србије и Северне Америке, вечери историјског филма и друге догађаје као што је обележавање 100 година од

”Уосталом, Србија не може да прави авионе” – изјавио је недавно један владин чиновник на Првом програму радио телевизије Србије ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Један високи владин чиновник причао је недавно на Првом програму Радио телевизије Србије како будућност земље лежи у оријентацији на пољопривреду. Када је исцрпео све аргументе, овако је поентирао: ”Уосталом, Србија не

У дебати која се усковитлала на ову тему истичу се два непостављена али кључна питања. Прво гласи, како је у јавном дискурсу уопште дошло до тога да се озбиљно третира методолошки апсурд који држи да је за доказивање броја српских жртава неопходно оформити списак убијених? Друго питање се односи на то, какви мотиви покрећу острашћене

У званичним научним круговима данас постоје две струје које заступају опречна мишљења по питању етничког порекла Албанаца, тј. како сами себе називају – Шћипетара: 1)Или да воде директно порекло од (преживелих и неасимилованих) балканских староседелаца Илира (након сеобе Словена на Балкан). 2)Или да су пореклом са Кавказа (дакле дошљаци а не староседеоци). Са квалитативно-методолошке тачке

Пред нашим очима дешава се један занимљив процес: сада су државни историчари у Србији практично постали алтернативни, односно опозициони историчари ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Поред (нео)комуниста разних фракција, безусловном рехабилитацијом Николе Калабића у небрано грожђе највише је упао Институт за савремену историју из Београда. Не само што његови историчари – којима је иначе шеф др Предраг Марковић, високи

Ово је прича о мало познатим детаљима из живота Милеве Марић Ајнштајн, о три деценије правних спорова и цензуре који су спречавали да јавност добије увид у истину о заједничком животу и научном раду Алберта и Милеве, као и о њеном брату Милошу чије име још увек добро памте у Русији Пише: Марина Булатовић Милева