Самарџићева петотомна књига „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“ на 3.700 страница, је најобимнија историјска синтеза написана у српској историографији. Управо овом историјском синтезом, сам историјски лик Драгољуба – Драже Михаиловића постао је историјска личност која је најобухватније истражена у српској историји и којој је посвећена највећа историјска синтеза у српској историографији ПИШЕ:

Истина о четницима Љуте Крајине из до сада необјављеног дневника Митра Тривунчића, командата Треће четничке бригаде Босанко-крајишког четничког корпуса ЈВуО, а послије Другог свјетског рата емигранта у Енглеској. Аутентични записи о устанку Срба на простору Бањалуке, Мркоњић Града, Јајца, Шипова, Купреса, Котор Вароша, Теслића, Челинца, Кнежева, Доњег Вакуфа, Бугојна, Дрвара, Грахова, Гламоча, Приједора, Прњавора, Кључа,

Истина о четницима Љуте Крајине из до сада необјављеног дневника Митра Тривунчића, командата Треће четничке бригаде Босанко-крајишког четничког корпуса ЈВуО, а послије Другог свјетског рата емигранта у Енглеској. Аутентични записи о устанку Срба на простору Бањалуке, Мркоњић Града, Јајца, Шипова, Купреса, Котор Вароши, Теслића, Челинца, Кнежева, Доњег Вакуфа, Бугојна, Дрвара, Грахова, Гламоча, Приједора, Прњавора, Кључа,

Свадба Јелене и Душана Ђорића, у Драгачеву 1943. године. Поред Душана седи кум, капетан Звонко Вучковић Била је једна од најчувенијих равногорки, чије име, на жалост, такође пада у заборав. Преживела је Босанску голготу и обрела се у Аустралији, где је постала успешна пословна жена и велики добротвор ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Јелена Калабић рођена је у Њујорку 1918. После

У докторској дисертацији управо одбрањеној у Београду, тврди се да је Србија тек после Титове смрти постала тоталитарна држава, а да је главни кривац за то била ”Књига о Миулутину” Данка Поповића! ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Када се 1990. године у Београду појавио тједник (јер му је седиште било у Хрватској) ”Време”, двонедељник ”Дуга” донео

Два историчара Института за савремену историју у Београду пишу да је све што су комунисти писали о команданту Гарде, али и о ђенералу Дражи – тачно ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Књига др Бојана Димитријевића и др Немање Девића ”Никола Калабић и Горска краљева гарда – историја и мит” (”Службени гласник”, 2023), појавила се у години када

Удбаши, у њиховим мемоарима, тврдили су да су почетком 1945. године упали у четнички систем радио везе. Наводно, Дражи су слали депеше потписујући се презименом његовог заробљеног команданта, мајора Ћосића. Тако су успели да намаме у клопку и Дражу у његову војску. Ову причу удбаша није прихватила историографија СФРЈ, али јесте данашња, званична, у Србији,

Британски историограф Џон Крипс (што је псеудоним Николаса Бредшоуа) доказује у својој докторској дисертацији како је прислушкивање немачког радио саобраћаја пресудно утицало на Черчила да пренесе подршку са четника на партизане. Јер, наводно, партизани су се више борили. Међутим, анализа Крипсовог рада показује да прислушне службе из Блечли Парка нису допринеле Черчиловим одлукама у вези

Опис прилика у области Јасеновца, укључујући и анализу партизанских и четничких јединица које су се ту налазиле, њихов састав, борбене задатке и активности, итд, не само што даје одговор на питање зашто ни партизани ни четници нису ослободили заточенике овог логора – већ то питање чини апсурдним… ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Тихи бојкот другачије историје

ПОТПИС ЗА СЛИКУ: ”Неорганизована” и ”недисциплинована” група са ”самосталним командантима”: Војвода Ђујић са официрима из Источне Босне и Херцеговине, које му је Дража послао у помоћ. На дрво је наслоњен мајор Алекса Драшковић, командант Дринског корпуса. Книнско Косово, јануара 1943. Алкохоличари, паничари, очајници, кукавице, несклони хигијени, без кондиције, самовољни, без чврсте команде, без добре стратегије и тактике, склони злочинима