Када су се мештани Велике Дренове одбили да њихова школа понесе име по Добрици Ћосићу, ‘’Вечерње новости’’ су објавиле извештај Расинског партизанског одреда, који садржи и Ћосићев потпис, о убиству 15 особа. Комунистички историчар Милан Радановић оспорава да је ово убиство било злочин и оптужуује саговорника ‘’Новости’’ Ратка Лековића за ревизионизам. Ово је Лековићев одговор

Филм емитован на ТВ Словеније 2007. године, показује како су комунисти маја и јуна 1945 убили око 10.000 Словенаца, које су претходно мучили, а жене силовали. Много деце остало је без родитеља и ово је прича о тој деци. Први део: Други део: Трећи део: Четврти део: Пети део: Шести део: Седми део:

У Римским Топлицама преузела нас је но­ва смјена одморних партизана. Била је још окрутнија. Када смо сти­гли на Зидани Мост био је већ мрак. Осјећао се тежак задах распадајућих лешева Једно јутро идем на Саву да захватим воду, али се изненадих и пре­пах кад иза једне густе луговине угледах двије дјевојке које за­грље­не стоје и

Изложба је прилика за субноровце и негдашње ударнике, сада пензионере, да шетњу кроз шумарички парк прекрате пријатним подсећањем на идоле своје младости. Оно што доминира на изложби – то је за њих афирмативно Пише: Милослав САМАРЏИЋ Изложба ”У име народа” пресељена је недавно из Београда у Крагујевац, у Музеј ”21. октобар”, где ће остати до

Милан Трешњић мајор ОЗНЕ у пензији, Београд Одломак из интервјуа Милана Трешњића, мајора ОЗНЕ и некадашњег генералног конзула СФРЈ у Штутгарту, објављен у листу Круг, бр. 8 од 9. марта 1999. и бр. 9 од 17. марта 1999. Разговор водила Соња Ковачевић Ослобађање Дедиња “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини

Последње поруке жртава комуниста (2) „Гино, чувај децу, стрељаће ме сутра ујутру…” Опроштајне поруке жртава комуниста спадају у ред најважнијих докумената о поратном зловремену и то је разлог што до сада нису проучаване од стране државних историчара ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ „Једно, што је најважније: а то је‚ ‘никога нисмо убили, нити смо кога опљачкали’ –

„Очекујући своје стрељање, доживео сам најболнији час: врисак Савине сестре, који се разлегао по Малом затвору”. Ово је једна од многих порука записаних само на једном месту – на рубовима романа „Ана Карењина”, сачуваном до наших дана ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Посетиоци изложбе „У име народа”, недавно приказане у Београду, могли су међу експонатима да виде