Други светски рат
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Прво, из мемоара поручника Драгана Сотировића: Поручник Драган Сотировић одлази на Равну Гору јуна 1941. године и Дража га поставља за начелника штаба Шумадијских четничких одреда. Заробљен је од Немаца децембра исте године и одведен у логор. Из логора бежи и прикључује се пољском покрету итпора. Пољаци га унапређују до чина мајора,
Како су Недић и Љотић изазвали страдања 1941? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Стално чујемо како Недићеве и Љотићеве присталице говоре да су Љотић, и поготову Недић, спасили Србију 1941. године! Па и касније… Истина је, међутим, да су управо они криви за избијање комунистичког устанка, а потом и за стравичне немачке одмазде. Криви су, јер су
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ НЕДИЋЕВЦИ И БИТКА ЗА СРБИЈУ ЈЕДИНИЦЕ, КАРАКТЕРИСТИКЕ Командант Српске граничне страже био је пуковник Људевит Погачар. Јединица се састојала од одреда бројних обично неколико десетина војника, који су се налазили распоређени дуж граница “Недићеве Србије”. Као што смо раније видели, фебруара 1944. године Српска гранична стража имала је 2.500 људи. Командант Српске
ПИШЕ: Александар ДИНЧИЋ СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА ПРОТИВ ЧЕТНИЧКОГ – РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА (Опште виђење историјата специјалне полиције у Србији јесте да је она била искључиво везана за сузбијање комунистичког покрета. Овај текст говори о њеној другој страни медаље) У склопу београдског полицијског апарата посебну улогу и значај је имала специјална полиција. Пре рата то је била општа
Пуковник Бранислав Ј. Пантић био је један од најважнијих људи међу Дражиним београдским илегалцима 1941. године. Недићева Специјална полиција ухапсила га је 15. децембра 1941. и предала Немцима. Крај рата дочекао је у заробљеништву, а потом се настанио у Аустралији (Сиднеј). Сличну судбину доживео је и пуковник Јован П. Тришић, који се 1941. године, по тајном
МИЛАН НЕДИЋ На први поглед, биографије генерала Милана Недића (Гроцка, 1878 – Београд, 1946) и генерала Драже Михаиловића веома су сличне. И Недић је учествовао у свим ратовима (Први и Други балкански, Први светски), са одличним оценама завршио је све наше војне школе, као и специјализацију у Француској. Објавио је две запажене књиге: “Српска војска
Под Недићевом командом, додуше више формално, налазиле су се и оружане формације покрета “Збор” Димитрија Љотића, тзв. љотићевци (“Српски добровољачки корпус”). “Збор” је био профашистички покрет и још пре рата је одржавао везе са Хитлеровом Националсоцијалистичком партијом. Идеолошки, програм “Збора” подсећа на идеје Бенита Мусолинија: тражи укидање свих политичких странака и образовање парламента од представника
